Rezultati, uspeh, porodične vrednosti i inspirativne životne priče neraskidiva su veza u porodici Stojačić. Stefan i Strahinja krenuli su putem oca Zorana i ostvarili svoje želje i ambicije.

O odrastanju, vaspitanju, sazrevanju i uspesima pričali su Zoran Stojačić, inženjer arhitekture, nekadašnji košarkaš i otac svetskih prvaka, kao i Strahinja, svetski i evropski prvak i trostruki najbolji igrač sveta u basketu 3×3, na panelu „Putem šampiona” u okviru fondacije Novak Đoković.

Ne postoje veće zadovoljstvo i ponos kad deca postanu uspešnija od roditelja.

– Rano sam postao otac, nisam ni završio fakultet kad se prvi sin rodio. Lagao bih kad bih rekao da nisam priželjkivao da se bave sportom. Pored kuće smo imali terene, oni su odrastali u Areni, u drugoj kući, gde sam ja dugo igrao. Bavili su se mnogim sportovima, ali su odrasli u takvom okruženju gde se uvek pričalo o košarci. Često se dogodi da deca krenu tim putem – istakao je Zoran, Strahinjin tata.

Njegov brat imao je druga interesovanja, ali nije nastavio tim putem.

– Stefan je bio ozbiljan šahista, ali je prestao da igra negde je imao deset godina.

Stefan je imao drugačiji put u sportu.

– On je upisao i završio fakultet, a vrlo rano je upisao matematičku školu. Igrao je veoma dobro za Vojvodinu, ali u košarkaškom klubu. Pred kraj fakulteta je odlučio da se vrati i da odigra nekoliko utakmica. U međuvremenu, priključio se Strahinji u 3×3. Igrali su i ove sezone zajedno, imao je povredu, ali i pored toga bio je veoma uspešan. Strahinja je uspeo da završi školu, a da li će biti dobar advokat, ne znam. Jednostavno, bitna je posvećenost i nije realno biti uspešan na oba polja ako dosta treniraš ili pogotovo kad profesionalno igraš.